Skaleti i Marfi: Manje je više uz organske mikroelemente

Tom:               Iz kog razloga još uvek koristimo neorganske minerale ? Zašto nutricionisti nastavljaju sa predoziranjem hranjivim sastojcima i gube novac ? Na koji način program menadžmenta minerala može poboljšati zdravlje stada ? U razmatranju ovih i drugih tema , o ulozi minerala u ishrani životinja sa nama su Dr Ričard Marfi, direktor istraživanja Alltech evropskog bionaučnog centra u Danbojnu, Irska, i Dr Rodžer Skaleti, koji se posvećuje tehničkoj prodaji i podršci Alltech® Mineral Management programa. Hvala vam oboma što ste sa nama.

                         Možda postoje neke zabune i prepirke oko problema organskih naspram neorganskih mienrala i veće efikasnosti jednih nad drugim. Kao prvo, dr Marfi, možete li ukratko izložiti razliku između organskih i neorganskih minerala ?

Ričard:           Sjajan način da se započne razgovor. Čini mi se da sledi zabavna konverzacija. Kada pričamo o organskim mineralima, sve što smo uradili je da smo uzeli izvor minerala, izložili smo ga reakciji sa amino kiselinom ili peptidom ili nekim drugim organskim vezivom, i na taj način smo mineral zaštitili. Za razliku od neorganskog minerala, koji je samo čist mineral, mi smo ovaj organski  mineral zaštitili, a ta zaštita nam je na mnogo načina korisna. Naročito u intestinalnom traktu, gde nam donosi stabilnost – u pogledu menjanja PH vrednosti koju vidimo u gastrointestinalnom traktu.      

Na primer, početak intestinalnog trakta je PH neutralan. Kada dođemo u gastričnu okolinu – ili stomak – ona postaje veoma kisela. Te promene u PH vrednosti mogu da utiču na amino kiseline. Ono što radimo sa organskim mineralima, je da ih vezujemo ili za amino kiseline ili za peptide  ili neki drugi organski molekul, a to nas štiti dok on prolazi kroz naš gastrointestinalni trakt  i čini ga mnogo stabilnijim.

Tom:               Dr Skaleti, samo da razjasnimo, da li je upotreba organskog nasuprot neorganskom mineralu vezana za specifičan način proizvodnje ? Ili drugim rečima rečeno, da li su organski minerali samo za organske farme ?

Rodžer:          Još jedno sjajno pitanje. Ne, organski minerali su korisni za svaku farmu. U mojoj tipičnoj prezentaciji, uvek bih započeo napomenom da kada kažem organski minerali – ne govorim o izbegavanju pesticida ili herbicida – nego pričam o hemiji ugljenika, kao što je Dr Marfi spomenuo. Zapamtite, ne postoji stvarna potreba za neorganskim mikroelementima. Životinjama treba, cink, bakar, mangan, selen itd. svaki dan, ali izvor tog minkroelementa nije diktiran, tako da su organski minerali pogodni za sve različite sisteme proizvodnje.

Tom:               Ok, za bilo koga od vas, da li su istraživanja potvrdila da su organski minerali više biološki dostupni I iskoristivi za životinju ?

Ričard:           Apsolutno. Milsim da će se Rodžer složiti sa ovim. Imamo pravo mnoštvo informacija sakupljenih tokom poslednjih 20 godina koje pokazuju da su organski minerali daleko superiorniji izvor minerala koji se koristi u obrocima.

Rodžer:          Da, kao što je Dr Marfi spomenuo, deo sa  biološkom dostupnošću uvek prvo zaokupi pažnju ljudi. Medjutim, na kraju, uzgajivač bilo koje vrste stoke, traži rezultat u proizvodnji. Tako da mi takodje imamo istraživanja koja pokrivaju rezlutate u proizvodnji koje možete videti kada promenite mineralnu suplementaciju sa neorganske na organsku.

Tom:             Šta to organske minerale čini korisnijim ?

Ričard:           Za mene,  a moja struka je biohemija, to je pokušavanje da razumemo kako taj mineral stupa u interakciju, ne samo u smislu kako životinja reaguje na njega, već kako ti minerali međusbobno reaguju sa hranom i drugim materijama, na primer. Svakako da uz organske minerale, imamo i druge benefite osim zdravlja i prozivodnih rezultata , a to su menjanje načina na koji utičemo na hranjive sastojke u obroku.

Sa organskim mineralima, znamo da ćemo imati manje ugrožavanje stabilnosti vitamina, manje ugrožavanja procesa antioksidacije. Čak i neki enzimi koji su deo gastrointestinalnog trata i procesa varenja neće biti onoliko napadnuti od strane organskih, kao što bi bili od neorganskih minerala.

Rodžer:          Zatim, da se nadovežem na komentar dr Marfija, neka od naših istraživanja o interakciji enzima koja smo radili in vitro radjena su takođe i na mlečnim kravama, a pokazala su da kada radite suplementaciju samo sa organskim mineralima, u našem slučaju to su Bioplex® i Sel-Plex® , imate efikasniju fermentaciju buraga. Dakle, proizvodite više masnih kiselina kratkog lanca i više butirata, što i jeste posao buraga: da proizvode te masne kiseline kratkog lanca. Svejedno da li se radi o unapređivanju ove funkcije ili o ubrzavanju buraga uz pomoć organskih minerala, to je jedan od načina, a mislim da bi drugi način bio uklanjanje  prisustva mikroorganizama iz buraga kada izostavite upotrebu neorganskih minerala.

Tom:               Koji mikroelementi su ključni u poboljšavanju proizvodnih rezultata stoke ? Postoji li uži izbor ?

Rodžer:          Uži izbor bi bili cink, mangan, bakar, kobalt i selen. U zavisnosti od toga gde se nalazite u svetu, ili čak gde ste u okviru vaše zemlje, neki od ovih minerala mogu biti važniji od ostalih. U severnoj Americi, najvažniji mineral za suplementaciju koji uzimamo u obzir je selen, iz razloga zaliha selena u tlu, koji potom utiče na količinu selena u kabastim hranivima i semenu. Ti nabrojani predstavljaju 5 glavnih minerala. Kod životinja koje nisu preživari, ovom spisku bismo dodali i gvožđe. Dakle, možemo uzeti u obzir ovih 6 minerala.

Tom:               Možda smo ovo već dotakli u razgovoru, ali možete li reći nešto o iskoristivosti minerala od strane životinje, možda sam trebao reći životinja ?

Ričard:           Pa, minerali se iskorišćavaju na različite načine. Pretežno, kada pogledate njihovu ulogu u ćelijskom sistemu, oni su ključni saradnici sa raznim enzimima, na primer. Nećete postići optimalan ili efikasan rad ćelijskih procesa ukoliko nemate neophodan mineral potreban za rad enzima, da iznese svoju funkciju, odnosno, to je neophodno da enzim ostvari svoju biološku funkciju.

Oni su širokog spektra. Ako pogledate bakar, na primer, on je uključen u rad mnogo različitih enzima koji učestvuju u antioksidaciji. Selen je naročito važan u pogledu svoje sposobnosti da se prilagođava, ne samo u procesu antioksidacije, već i sa mnogim drugim enzimima koji su deo raznih drugih procesa. Tako da su oni zaista ključni i kritični za većinu osnovnih ćelijskih funkcija.

Tom:               Da li postoje razlike u hemijskim procesima, u zavisnosti od vrste životinje , ili čak u okviru jedne vrste, koje utiču na to da se minerali ponašaju drugačije ?

Rodžer:          Moj odgovor , a to je više Ričardova specijalnost ali samo kod preživara, je da moramo da se bavimo buragom i njegovom sredinom, njegovim mikroorganizmima. Kod drugih vrsta, nemate tu problematiku. Kod konja, imamo monogastrično varenje. Postoje razlike u pogledu kako koja životinja funkcioniše, ali u većini slučajeva, videćete slične benefite od organskih minerala kod svih vrsta životinja.

Ričard:           Postoji jedan zajednički faktor za sve vrste životinja – dotakli smo to na početku, a to je da ta promena PH vrednosti tokom dužine GI trakta. To je jedan od najkritičnijih parametara u definisanju koliko je dobar ili siromašan izvor minerala. Ako taj mineralni izvor nije sposoban da podnese te konstantne promene u PH vrednosti, on neće stići do mesta apsorpcije u crevima.

                         Morate uvek težiti da imate stabilan mineralni molekul. Očigledno je da su organski minerali najstabilniji u ovom smislu. Ali čak i u okviru različitih tipova organskih mineralnih proizvoda koji su na tržištu, primetićete značajne razlike u pogledu stabilnosti individualnog proizvoda, što će dalje uticati na to kako će taj pojedinačni proizvod funkcionisati u organizmu životinje.

Tom:               Zašto organski mikroelementi podrazumevaju manje ugrožavanja, manje neiskorišćenosti i bolji kvalitet mesa ?

Rodžer:          Pa, po meni za početak dobijete to da vam više ne trebaju tolike količine da završite posao. Kao potvrdu toga, dobijate efikasniji posao odrađen sa organskim mineralima. Mislim da je ovo tokom godinama , sa industrijske strane gledišta, bilo nalik na trku do vrha. Jedna kompanija je koristila neku količinu čestica po milionu, ili miligrama minerala, a druga kompanija bi tome dodala još malo više, vodeći se starim pravilom da više znači bolje.

Ali to zapravo nije slučaj. Mi smo uvideli, a imamo i istraživanja koja to potvrđuju, da dobijate efikasniji odgovor korišćenjem manje minerala, verovatno iz mnogo razloga koje je spomenuo dr Marfi, ali nije to uvek moguće tako jednostavno uporediti. Cinkov oksid, u datim miligramima, neće imati jednak učinak kao cink proteinat, ili Bioplex cink, dodat obroku u mnogo manjoj dozi.

Ričard:           Takođe je u interesu pravne regulative – a mislim da će se dr Skaleti verovatno složiti sa mnom u ovome, kada pogledate promene u zakonodavstvu u poslednjih nekoliko godina, naročito u Evropskoj uniji, bilo je promena u pogledu maksimalno dozvoljenih granica u stočnoj hrani. Mislim da je cink – da se nadovežem na Rodžerovo pominjanje cink oksida ovde, dakle mislim da je primer cinka baš pogodan u ovom slučaju. U Evropskoj uniji se mnogo priča o potencijalnoj zabrani upotrebe cink oksida kao profilakse i preventivnog leka protiv dijareje kod prasadi i teladi, na primer.

Jedan od razloga za to je da su organi vlasti zabrinuti za višestruki uticaj koji cink oksid može imati na antimikrobnu rezistenciju. Ali kada pogledate dozvoljene granice cinka u stočnoj hrani, data je preporuka za upotrebu fitaze, kao načina da se možda poboljša efektivnost izvora cinka dodatog obroku ili poboljša efektivnost postojećeg sadržaja cinka u stočnoj hrani.

Sve u svemu, mislim da se i stav regulative menja. Sada će zakonodavci, ukoliko žele da ponovo menjaju limite, morati da se vrate korak unazad i preispitaju delinearizaciju između neorganskih i organskih minerala i razlike u pogledu njihove bioiskoristivosti. Mislim da ćemo u budućnosti možda imati priliku da vidimo regulatorne organe poput Evropske unije, koji su inače regulatorni organ Evrope za bezbednost hrane, da kažu: “U redu, moraćemo tome detaljnije da pristupimo.”

U svakom slučaju, Brazilske vlasti su to već učinile. Napravile su jasnu razliku između iskoristivosti neorganskih i organskih izvora minerala. Dokumenti koje su Brazilske vlasti nedavno objavile u suštini jasno naglašavaju tu delinearizaciju : koje količine neorganskog minerala bi trebalo dodati obroku, a koje količine organskog, i oni su jasno razdvojeni.

Tom:               Kada ste posmatrali poboljšanja u rezultatima, jeste li došli do nekih zaključaka ? Nekih iskustvenih lekcija o tome šta ćemo raditi nadalje ?

Rodžer:          Rekao bih: više nije bolje. Mislim da je mnogo ljudi naviklo da gleda etiketu ili specifikaciju, i oni tamo traže određeni broj ili nivo mineralne suplementacije. Međutim to nije uopšte korisno ukoliko ne pročitate u sastavu da li mineral dolazi iz oksida, sulfata, organskog proteinata, šta god da je slučaj. Mislim da je izvor minerala važniji od njegove količine. Ponavljam,moramo biti sigurni da poredimo jabuke sa jabukama, i da manje koncentracije ne znače manji učinak. Mislim da je mnogo puta, naročito u SAD, naša industrija tražila visoke nivoe suplementacije, pa oni onda izjednačavaju visoke nivoe sa onim što je dobro i esencijalno, a to u suštini nije tačno.

Ričard:           Samo da dodam, dr Skaleti, mislim da je važno da se  industrija zaista posveti informisanju o organskim mineralima i da prizna da nisu svi isti. ja mislim da postoji zabluda u industriji. Postoje svi ti razni brendovi i različiti tipovi organskih mineralnih proizvoda.  Predpostavljam da je prirodno reći: “Pa, i to je organski mineral. Ova dva proizvoda moraju biti ista.” A postoje veoma izražene razlike između njih.

Ponavljam, opet se vraćamo na koncept kakva je interakcija izvora minerala, ili koliko je stabilan dok prolazi kroz GI trakt. U nekim radovima koje smo videli od tima u Evropskom biocentru u Irskoj, praktično smo pokazali da postoje veoma jasne razlike u pogledu stabilnosti različitih organskih mikroelemenata, i da možemo razdvojiti uticaje, ne samo po osnovu bioiskoristivosti, nego i u pogledu načina na koji će različiti proizvodi reagovati sa različitim premiksima i različitim komponentama stočne hrane.

Tom:               Postoje neke zablude o mineralima. Koja uverenja su najzastupljenija i na koji način se borite sa tim ?

Ričard:           U početku, kada su organski minerali tek postali dostupni, pojavljivali su se kao kompleksi sa amino kiselinama, kao što su metionin ili lizin, sa bakrom i sa cinkom. Verovatno su ljudi pomislili: “Pa ako imate malu vezivnu grupu, onda je apsorpcija mnogo veća i uzimanje je lakše”. To nije slučaj. U šta smo se mi uverili je da je važan tip vezivne grupe koji je upotrebljen, dakle tip amino kiseline. Ali naročito kada zavirite u tehnologije bazirane na peptidima kao što je slučaj u Bioplexu, baš ta sekvenca amino kiseline u peptidima je važna. Tako da je još važnije nego što smo mislili u prošlosti. Konfiguracija i tip amino kisline prisutne u peptidima će veoma značajno uticati na stabilnost.

                         Mislim da je to najveća zabluda u industriji u vezi sa organskim mikroelementima. Sa sigurnošću mogu da tvrdim da to nije važno. Važan je tip vezivne grupe koju koristimo. A još važnije, kada pogledate peptide, je konfiguracija i sekvenca amino kiselina koje su u njima.

Rodžer:          Ja bih se nadovezao na ovo sa organskim selenom. Bitka se uglavnom vodi oko ovoga: “Koji je sadržaj selenometionina u kvascu sa selenom ?” Istraživanja dr Marfija pokazuju da se ne radi samo o tome koliko selenometionina ima, nego koliko njega može biti probavljeno i oslobođeno. Tako da se opet vraćamo na koncept “više ne znači uvek bolje” , naročito ako se ono čime suplementirate ne oslobađa – ili nije dostupno za životinju.

Ričard:           Da, to je odlična napomena, dr Skaleti, o organskom selenu. U Evropskoj uniji smo videli neke novije forme,  tzv. izvora organskog selena raspoložive za prodaju, a one zapravo predstavljaju hemijski sintetizovan selenometionin i derivate selenometionina koji su prilično različiti i pružaju jasno drugačije rezultate od proizvoda baziranih na kvascu sa selenom, kao što je Sel-Plex, na primer.

Opet, vraćamo se na koncept stabilnosti. Slobodni molekul selenometionina nije nužno najstabilniji kada se ponovo osvrnemo na pomenute procese u GI traktu. Tako da svakako , čak i uz organske izvore selena, je mnogo, veoma mnogo različita situacija sa dostupnošću ovih novijih hemijski sintetizovanih molekula.

Tom:               Stoka u mnogim delovima sveta je previše hranjena organskim mikroelementima kao što su bakar, mangan i cink, u pokušaju da se nadoknadi nedovoljna svarljivost. Viškovi završe u izmetu, a koncentracije ovih mikroelemenata su se popele toliko visoko da je zapravo nelegalno koristiti tu balegu kao đubrivo da njivama u uzgoju silaže i žitarica. Pa onda, šta se dešava sa svom tom balegom ? Ostaje kao naš problem ?

Ričard:           Pa, predpostavljam da ako ne možemo da je upotrebimo, moramo nešto uraditi sa njom, a čini mi se da ima načina. Znam za neke novije tehnologije koje se sada pojavljuju – neke sjajne kompanije u osnivanju koje u suštini pokušavaju da detoksikuju teške metale iz tla koristeći rešenja bazirana na mikrobima. Tako da je možda, jedan od načina koje možemo uzeti u obzir pri sanaciji ovih teško zagađenih laguna, takoreći.

Drugi način bi bile tehnologije na bazi guljenja. One se u suštini baziraju na uklanjanju minerala, a to može biti skupo Tome, želeo bih da napomenem, uklanjanje minerala na bazi EDTA helacije. Ali u svakom slučaju, nešto se mora učiniti, a ja mislim da su organski minerali bez sumnje, jedan o prvih rešenja ovog problema. Možete razmatrati manje dodavanje minerala, a time očigledno i manje zagađenja tih laguna. Svakako da će do procesa i rešenja  u pogledu smanjivanja zagađenja okoline definitivno doći, i to bez sumnje, povećanom upotrebom organskih minerala tokom narednih godina.

Tom:               Na nekim mestima, regulativa vrši pritisak da se ovaj problem rešava. Zakonodavstvo izvesnog broja država je već  zabranilo upotrebu mikroelemenata zato što je njihova prekomerna upotreba dovela do zagađivanja. Da li ovaj vid legalnog delovanja vidite kao trend koji će se nastaviti ?

Ričard:           Mislim da je odgovor u mom komentaru koji smo ranije izneli u vezi sa cinkom i upotrebom cinka u stočnoj hrani, ali sa druge strane i u predstojećoj zabrani cink oksida kao profilakse u Evropskoj uniji. Mislim da će zakonodavci detaljnije ispitati problem, i mislim da će svakako morati da počnu da donose odluke hoće li preporučivati organske minerale kao način koji može smanjiti ovaj problem, ili to neće učiniti.

                         Nije posao zakonodavaca da promovišu neki brend proizvoda, naravno, ali u svakom slučaju kada pogledate  da organski minerali mogu biti rešenje za ovaj problem, moraće da počnu da promovišu upotrebu organskih minerala kao način na koji se može dodati manje, ne narušavajući rezultate, a istovremeno imati znatno manji udar na okolinu.

Rodžer:          Rekao bih da je će put pred nama zavisiti od vaše lokacije u svetu. Nisam upoznat sa tim da će se zakonska regulativa za cink, mangan i bakar u SAD razmatrati u narednom periodu. Naša jedina regulativa u pogledu mikroelemenata će biti selen i mineral o kom nismo danas pričali: jod. Ukoliko koristite jod u formi EDDI (etilenediamin dihidrojodid), postoje limiti do kojih se on može dodavati stočnoj hrani. Mimo toga, selen je naš jedini zakonski regulisan mineral: mi odemo u supermarket i suplemetiramo koliko god hoćemo cinka, bilo kojoj životinju, bez problema.

Tom:               Da li vidite rast u tržištu organskim mineralima ?

Rodžer:          Vidimo ogroman rast, globalno i regionalno. U severnoj Americi, kada ljudi shvate da se ovde ne porede jednake stvari i da se ne posmatraju samo koncentracije minerala, već se mora obratiti pažnja na formu, shvatiće da organski minerali imaju veoma važnu ulogu. Takodje mislim da se malo približavamo i razlici u ceni; neorganski minerali su i dalje jefitniji, ali njihova cena nastavlja da raste.

To je verovatno jedini razlog zašto ljudi ne koriste organske minerale kao jedini izvor. Na kraju, kada pogledate rezultat, pa onda povrat investicije, to više nije trošak: već instrument za profit. Tako da mislim da će promena lagano doći.

Kada pogledate mikroelemente, u trajanju od 60-70 godina smo koristili neorganske minerale, poslednjih 20 godina koristimo organske. Tako da je to još uvek novina u pogledu generalnih dešavanja u industriji suplementacije. Kada pogledate neke od raznih dokumenata, na primer, Vodič nacionalnog istraživačkog veća (NRC) , oni tu uopšte ne zalaze u pitanje forme minerala. Kao što je dr Marfi spomenuo, Brazilska vlada je uvažila ove razlike u formama, a neke druge zemlje širom sveta takodje rade na ovu temu. Još uvek mislim da je ovo ostavljeno na izbor kompanijama stočne hrane, nutricionistima, i na kraju, farmerima ili krajnjim korisnicima da donesu odluku: “Da li želim da napravim investiciju? Ako želim, koliko?”. To je ono gde se ova odluka nalazi danas.

Tom:               Kako nastavljate da radite na poboljšanju proizvodnih rezultata kod životinja, da li istražujete nove ideje za efikasniju ishranu ? Da li je to neprekidan proces ?

Ričard:           Da, to je jedna neprekidna evolucija. Mislim da smo se pomakli, u prethodnih nekoliko godina, radije nego da mislim o ishrani kao o individualnoj komponenti, više u smislu fokusa na benefite u višestrukom smislu. Svakako da postoji mnogo različitih sinergija koje možete dobiti iz različitih proizvoda prisutnih u paketu, a u mnogim slučajevima možete dobiti dobru sinergiju između tih komponenti.  Uz neke od Blueprint® proizvoda koje imamo u Alltech-u, primetili smo ogromna povećanja u zdravlju i proizvodnim rezultatima, i opet ovo su višestruke dobiti. Pre nego da posmatramo ishranu kao individualnu komponentu, mi težimo da razmišljamo o sinergiji koju možemo dobiti od različitih komponenata. Na ovo ćemo nastaviti da se fokusiramo u toku narednih godina.

Tom:               Zaista sam uživao u ovom susretu. Imam još jedno pitanje za kraj: kakve novine u pogledu razvoja minerala ili strategije mineralne suplementacije mislite da bismo mogli videti u narednih 5 godina, ili tu negde ?

Rodžer:          Ja ne znam da li vidim neki novi razvoj na pragu koliko vidim da će ljudi prihvatiti organske minerale više nego što je to trenutna situacija. Rekao bih da je trenutno, većina industrije u nekoj vrsti delimične suplementacije, gde je glavni deo minerala koji se suplemetira neorganski sulfat ili oksid, a zatim pokušavaju da smisle koliko organskog minerala da stave u to. Žele da uberu sve dobrobiti organskog, ali da ne plate punu cenu.

Vidim više nego značajno poboljšanje, nakon što ljudi to prelome to u glavama, od delimične do totalne zamene, i da shvate da su organski mienrali ti koji odrade težak posao, da zapravo nema velike potrebe za neorganskim mineralima, koji izgleda da se najviše koriste u obroku samo iz istorijskih razloga.

Tom:               Vidite li vi nešto u skorijoj budućnosti, dr Marfi ?

Ričard:           Složio bih se sa dr Skaletijem. Susrešćemo se sa povećanom svešću o benefitima organskim minerala i o tome na koji način možete koristiti manje organskih minerala a izbeći negativan uticaj na zdravlje i proizvodne rezultate. To će očigledno doprineti i benefitima za okolinu. Mislim da ćemo takođe videte promene, u načinu na koji primenjujemo ove minerale. Mislim da se ljudi sve više okreću tehnologiji kao nečemu što upravlja poljoprivredom.

Mislim da ćemo u narednih nekoliko godina videti razlike u pristupima načinu ishrane na farmama. Mislim da ćemo se susresti sa još više digitalnih tehnologija koje će uticati na strategije ishrane, i tada će, očigledno, uticati na način na koji zvanično hranimo životinje.

Tom:               Dr Ričard Marfi, direktor istraživanja Alltech evropskog bionaučnog centra u Danbojnu, Irska, i Dr Rodžer Skaleti, koji se posvećuje tehničkoj prodaji i podršci Alltech® Mineral Management programa. Hvala obojici što ste bili sa nama.

Ričard:           Najlepše se zahvaljujem.

Rodžer:          Hvala Vama.

Dr Skaleti i dr Marfi prezentovali su svoje iskustvo na Alltech Ideas Conference (ONE18) ove godine. Prijavite se za besplatan pristup da pogledate njihove prezentacije i dobijete više informacija ovde.

U nastavku je ažuriran prepis intervjua Tom Martina sa dr Ričardom Marfijem i dr Rodžerom Skaletijem. Kliknite na link na poslušate ceo audio snimak: https://soundcloud.com/alltech-1/072-less-is-more-with-organic-trace-minerals-dr-richard-murphy-and-dr-richard-scaletti