Ne dozvolite pritajenim faktorima da potkradaju vaš profit u živinarstvu

Mikotoksini su česta pritajena pretnja u stočnoj hrani, koja može da utiče na proizvodne rezultate i zdravlje živine. Mikotoksini su hemijski sekundarni metaboliti koji nastaju kao proizvod plesni , te predstavljaju odgovor odbrambenog mehanizma plesni na podsticaje iz okoline. Plesni mogu proizvesti mikotoksine u toku sezone rasta, žetve ili tokom skladištenja stočne hrane nakon žetve. Često se dešava da stočna hrana bude zagađena raznim mikotoksinima, kako jedna vrsta plesni može proizvesti nekoliko vrsta mikotoksina , ili više vrsta plesni mogu proizvesti mikotoksine u istoj hrani. Zapravo, analize rađene u Alltech 37+^® analitičkoj  laboratoriji pokazuju da je kontaminacija višestrukim mikotoksinima prisutna u 92.3 % hrane za živinu na globalnom nivou u toku 2017-2018. Stoga prisustvo mikotoksina predstavlja ogroman problem sa kojim se suočava industrija živinarstva širom sveta.

Živina koja konzumira hranu sa visokim nivoima mikotoksina može imati očigledne kliničke znake mikotoksikoze u određenim tkivima, organima ili performansama. Međutim , još je više zabrinjavajuće dugoročno uzimanje manjih koncentracija mikotoksina, kako se ovi simptomi ne ispoljavaju na dnevnom nivou, ali i dalje se gomilaju i prerastaju u dugoročan problem. U ovom slučaju, potrebno je perad pažljivo posmatrati i razmatrati znakove tipičnih i netipičnih simptoma mikotoksina.

Čest znak uzimanja mikotoksina od strane živine , bilo u većim ili manjim količinama, je pojava lezija, koje se isprva javljaju u ustima i potpom proširuju na gastrointestinalni trakt. Ove lezije su često uzrokovane mikotoksinima trihotecena, kao što su deoksinivalenol (DON) i T2/HT-2 toksini, koji prouzrokuju oksidativni stres i oštećenje ćelija u intestinalnom traktu. One zajedno sa ostalim nus pojavama u gastrointestinalnom traktu, kao što je stvaranje mukusa, skraćivanje crevnih resica i uticaj na smanjenje imuniteta – mogu da ugroze zdravlje i proizvodne rezultate, a takodje mogu da izlože živinu povećanoj kolonizaciji patogena u stomaku.

Prisustvo mikotoksina , kao što su DON i fumonizini, povezuje se sa povećanom kolonizacijom i sa ozbiljnošću stanja sa patogenima kao što su Salmonella, E. coli and Clostridium perfringens.

Uzevši u obzir razna dejstva koja mikotoksini imaju na zdravlje živine, promene u proizvodnim rezultatima su izvesne. Istraživanja pokazuju da u toku rasta ptice mogu imati manji prirast u težini i slabu efikasnost hrane, dok koke nosilje i roditeljska jata mogu imati smanjenu proizvodnju i slab kvalitet jaja ili smanjenu sposobnost izleganja. Mlade ptice će obično biti osetljivije na uticaj mikotoksina. Isto tako, mnogi nutritivni i zdravstveni faktori, kao i uticaj mikotoksina na mlade ptice mogu izmeniti njihovu mogućnost da dostignu genetski potencijal i ostvare proizvodne rezultate.

Koristeći Alltech PROTECT^™ Kalkulator  i podatke o prosečnom riziku u hrani za živinu  iz 2018. god. , analizirane od strane Alltech 37+^® laboratorije , brojleri mogu izgubiti oko 3.6 g/danu u prirastu i imati povećanje od 4.8% u odnosu konverzije hrane. Slično tome, koke nosilje mogu imate 5.2 jaja manje u toku 60-nedeljnog perioda polaganja jaja. Kada mikotoksini utiču na učinak, izvestan je i gubitak profitabilnosti. Uzgajivači živine trebali bi biti svesni koliki trošak predstavljaju mikotoksini da bi bolje mogli da utiču na njega.

Zbog karakteristika mikotoksina, laboratorijske analize stočne hrane ili njenih komponenata predstavljaju prvi korak u razumevanju rizika. Postoji ograničen broj komercijalnih laboratorija u svetu koje su u mogućnosti da rade analize na višestruke mikotoksine iz jednog uzorka.  Alltech 37+^® analitička laboratorija, locirana u Kentakiju, nudi mogućnost kompletne analize na 50 različitih mikotoksina iz jednog uzorka, i takodje razmatra uticaj ukupnog dejstva svih mikotoksina u uzorku, a ne samo njihovog individualnog dejstva. Rezultati takvih analiza tačnije oslikavaju odražavanje na komercijalnu proizvodnju i izazove sa kojima se suočavaju proizvođači. Pošto su sve vrste u životnom ciklusu osetljive na mikotoksine u različitoj meri , uzorcima analiziranim kroz 37+^® Program procenjena je i Količina Ekvivalentnog Rizika (REQ) – veličina koja računa kumulativni efekat mikotoksina i ukupni rizik životinjske ciljne grupe kojoj je namenjen uzorak.

Razumevanje mikotoksikoze u živinarstvu je komplikovano zvog istovremene pojave nekoliko različitih mikotoksina zajedno i njihovom uzajamnom dejstvu na životinju, kao i zbog pojave atipičnih simptoma. Jasno je da je zagađenje višestrukim mikotoksinima neizbežan rizik – i značajan je finansijski trošak u današnjoj proizvodnji živine. Važno je, stoga, koristiti prave metode ekonomske procene ovog višestrukog zagađenja, i potom kontrole rizika od mikotoksina u stočnoj hrani i na farmi.