Džon Peri: Da li se industrija pesticida kreće ka nauci – ili ka naučnoj fanstastici ?
Proizvodnja useva bez pesticida: da li se radi o nauci ili naučnoj fantastici ? U diskusiji na ovu temu pridružio nam se Džon Peri, agronomista u kompaniji Simplot Grower Solutions. Džon ima 40 godina iskustva u oblasti borbe protiv štetočina. Pre nego što se pridružio Simplot kompaniji , imao je 26-ogodišnju karijeru u Mobay/Miles/Bayer/Bayer Crop Science. Hvala Vam što ste ovde sa nama, Džon.
Džon: Hvala Vama na pozivu.
Tom: Džone, potrošači su zahtevali i dobili meso bez antibiotika. Potražnja se povećava i za uzgojem seva bez pesticida. Da li je to realno očekivanje ?
Džon: Ne znam da li je to realno. Mi imamo mnogo organskih uzgajivača koji koriste proizvode sertifikovane za organsku proizvodnju. To jesu pesticidi – iako su organski odobreni – i dalje su pesticidi za razne insekte, bolesti koje se javljaju, naročito kod uzgoja voća i povrća. Sumnjam da proizvodnja može biti u potpunosti bez pesticida.
Tom: Samo u svrhu razmatranja, ako bismo osmislili neki metod proizvodnje bez pesticida, kakav kompromis bismo morali da napravimo ? Šta bismo izgubili ? A šta dobili?
Džon: To je veliko pitanje. Jedan od kompromisa bi bila slabija proizvodnja. To bi se možda desilo. Ne tvrdim da bi sigurno bilo tako, iz razloga što danas preduzimamo mnogo akcija koje su ekološki dobre za okolinu, a koje zapravo podižu prinos uz pomoć tehnika koje razvijamo. Ali, iznenada se pojavi nešto – taj insekt koga nisi predvideo, ili to oboljenje nastalo zbog klimatskih promena ili nekog spoljašnjeg faktora. A na to ne računamo.
Tom: Ima mnogo faktora koji na to utiču.
Džon: Upravo tako, mnogo faktora.
Tom: Čuli smo predviđanja da će se globalno tržište biopesticida udvostručiti u narednih 5 godina. Šta su biopesticidi ? I, ukoliko se slažete sa ovim predviđanjima, šta će dovesti do tog porasta ?
Džon: Ima tu nekoliko stvari. Slažem se sa tom izjavom; mislim da će porasti brže, a postoji nekoliko razloga za to. Jedan od njih je zakonska regulativa.
Ono što je još važnije, velike kompanije – vodeće kompanije, kao što je Bayer na svetskom nivou – one ispituju ove proizvode iz nekoliko razloga. Jedan od njih je održivost. To će biti održiv proizvod za njihovu kompaniju, a uz to, trošak lansiranja ovog biološkog proizvoda na tržište je mnogo manji od tradicionalnih pesticida. Danas je trošak donošenja novog insekticida, fungicida ili herbicida na tržište oko 300 miliona dolara. Sa biopesticidom, taj trošak bi mogao biti oko 25 miliona dolara. To je ogromna razlika u ceni. A nakon toga, naravno, dolazi i saglasnost organizacija za regulativu.
Tom: Mi u današnje vreme radimo pod dva podjednako važna principa: prvi, uzgajamo hranu da ispoštujemo potražnju i naranimo svet, a drugi, da hranu uzgajamo na način što bezbedniji za ljudsku ishranu. Ova dva principa često su bila u konfliktu. Da li smo sada išta bliži rešenju , kako da ova dva principa pomirimo, da funkcionišu u harmoniji ?
Džon: To je teško pitanje, zato što se mi bavimo posebnim usevima u Kalforniji, a na mnogim našim posedima, još uvek imamo probleme sa kojima se istovremeno borimo.
Najveći problem je borba za vodu u Kaliforniji. Procenjuje se da će, u 2020.-oj, biti naseljena sa 40 miliona ljudi. Devedeset procenata ove populacije biće smešteno 4 primarne zone populacije; poljoprivreda nije ni u jednoj od njih. Poljoprivreda neće biti čak ni u drugoj kategoriji prioriteta, možda u trećoj, zato što imate vodu za ljude, vodu za ekološke potrebe, pa tek onda, vodu za poljoprivredu. Za nas će voda biti odlučujući faktor više od bilo čega drugog. Moramo biti efikasniji u tome kako je koristimo. Da, voda će biti ta koja upravlja, tako ja vidim budućnost.
Tom: Da li suša – a bilo je dosta suše – utiče na ratarstvo sa stanovišta štetočina ? Odnosno, da li suša umanjuje sposobnost žitarica da se odupru štetočinama ?
Džon: Više je suprotna situacija. Ako imamo vlažnu godinu, imaćemo i veću populaciju insekata, više oboljenja i korova u poređenju sa sušnom godinom. Za vreme sušne godine, više se radi o tome da imamo dovoljno vode za uzgoj useva da bi ostali održivi na tržištu, jer imate i infrastrukturu koju takodje treba održavati.
Ako imate fabriku za kozerviranje hrane , ili nekoliko takvih fabrika koje poseduju određeni kapacitet, a nemate sirovinu za tu fabriku – uzmite na primer paradajz – onda je ta infrastruktura ugrožena. Onda imate radnu snagu, to je druga strana priče. Ako ne uzgajate useve, a imate izvestan kapacitet radne snage, ako nemaju posla, nastaviće da rade na mestu koje im donosi prihode. Prilično je komplikovano. Izgleda da malo kružim oko Vašeg pitanja, ali suša verovatno manje utiče na opasnost od štetočina nego vlažnija godina. Tokom vlažnih godina, da, možemo imati tu opasnost.
Tom: Moramo ostati u toku sa trendovima u nauci, sa tržištem, sa uslovima zemljišta, u sferi pesticida. Postoje li neki naročiti trendovi koje trenutno pratite, a da su od važnosti ?
Džon: Da. Bolesti nastale nazemljištu predstavljaće veći problem zbog tehnika navodnjavanja koje koristimo – nadovdnjavanje pod malim pritiskom, kapanjem iz mikro-prskalica, izgleda da pogoršava problem. U isto vreme, naši uzgajivači, zbog troškova poslovanja – pokušavaju da što pre izvuku što više novca iz svojih useva. Za bademe, potrebno je 4-5 godina za punu proizvodnju; za pistaće 8-9 godina, za orahe 7-8 godina. Uzgajivači ih maksimalno podstiču, ne bi li rasli brže. Žele prinose brže, tako nekako.
To stvara pritisak na sistem korena. Cilj nas kao kompanije, u poslednje 3 ili 4 godine, je da se zaista fokusiramo na korenov sistem – da bi on bio najzdraviji što može biti. To znači prevazilaženje bolesti, prevazilaženje slanog stanja zemljišta koji mi donosimo sa našim sistemom navodnjavanja, kada povlačimo vodu iz velikih dubina. Ta voda nije uvek najbolji izbor. Imamo sve te parametre sa kojima moramo da se nosimo, a da pri tom budemo najproduktivniji što je moguće , na što manjim površinama. To se sada dešava. To morate da radite. Morate da imate jak i snažan sistem korena da biste prevazišli pomenute probleme.
Tom: Džon Peri je agronomista u Simplot Grower Solutions. Zahvaljujemo što ste bili sa nama , Džone.
Džon: Hvala Vama na pozivu.
U nastavku se nalazi ažuriran prepis intervjua Toma Martina sa Džonom Perijem. Kliknite na link da poslušate celi audio snimak:
