Antimikrobna rezistencija u proizvodnji svinja

Dr Ana Katarina Berge, vlasnik Berge Veterinary Consulting BVBA, je veterinar sa obimnim znanjem i veštinama u polju praktičnog znanja u ratarstvu koje kombinuje sa epidemiološkim stanovištem u pogledu zdravlja životinje. U narednom intervjuu sa Tomom Martinom iz Belgije, razmatra upotrebu antibiotika u proizvodnji svinja, kao i njihovoj alternativi. 

Tom:                          Krenimo sa proizvodnjom svinja. Da li je antimikrobna upotreba u proizvodnji svinja realna pretnja ? 

Katarina:                 Upotreba bilo kojeg antimikrobnog sredstva potencijalno povećava antimikrobnu rezistenciju bakterija. Antimikrobi su zaista bitni u zaštiti ljudi i životinja protiv bakterija koje uzrokuju bolesti ili smrt. Antimikrobna rezistencija ugrožava efikasnost ovih dragocenih lekova koji tretiraju bakterijske infekcije. Čak je i Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organization, WHO) 2014. izjavila da je stanje sa antimikrobnom rezistencijom toliko ozbiljno da ulazimo u post-antibiotsku eru u kojoj uobičajene infekcije i manje povrede mogu da ubiju. Ovo je daleko od apokaliptične fantazije – naprotiv, to je realna mogućnost za 21. vek. Nije samo novinarski članak zastrašujućeg scenarija, već zvanično saopštenje Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Dakle, realan problem.

Mikrobna rezistencija u proizvodnji svinja obično je posledica decenijske upotrebe antibiotika za prevenciju bolesti ili stimulisanje rasta. Ovako upotrebljavane antibiotike životinja ne apsorbuje u potpunosti. Ako životinji dajete antibiotik, 30-90% tog antibiotika zapravo biva izlučevo putem urina ili izmeta. Izvor antibiotika može biti medicinski otpad, neispravno lečenje ili čak širenje putem prašine u oborima. Ostaci ovih antibiotika takodje mogu uticati i na okolinu i narušiti osetljivu ekološku ravnotežu.                              

Bakterija otporna na antibiotik može da zahvati i virus putem drugih mehanizama. Ona takodje može da se prenese na ljude, unosom hrane ili iz okoline. Ove bakterije otporne na antibiotike ne izumiru kada prestanemo da uzimamo antibiotike. One su sklone preživljavanju. Lako nastaju, ali se ne uništavaju brzo. Stoga, moramo da uradimo sve što je u našoj moći da ne povećavamo ovaj broj  bolesti koje izazivaju rezistentne bakterije. Ove rezistentne bolesti se mogu javiti kod bezopasnih bakterija koje borave u prašini , pa sve do onih bakterija koje uzrokuju ozbiljna oboljenja, pa čak i smrt. Ako ta rezistentna bolest naiđe na bakteriju koja prouzrokuje smrt, onda imamo bakterijsku infekciju koja se ne može lečiti, i možemo umreti od nje. Dakle, rezistencija je opasna.                            

Antibiotska rezistencija je problem u porastu na velikom broju farmi svinja, zato što su proizvođači uočili da dobri stari antibiotici više ne deluju, jer je bakterija razvila otpornost na njih. Stoga, oni potom koriste novije i novije antibiotike. A ti noviji antibiotici su ono što Svetska zdravstvena organizacija danas naziva: kritični antibiotici, odnosno oni koje želimo da sačuvamo za tretiranje protiv veoma opasnih bolesti kod ljudi, a mi razvijamo otpornost na ove novije vrste antibiotika. Problem je što danas zapravo ne postoje novonastali antibiotici. Farmaceutska industrija je prestala sa investiranjem u istraživanja i razvoj novih antibiotika, tako da lagano ostajemo bez efikasnih lekova koji tretiraju bakterije.

Tom:                          Spomenuli ste da imunitet na nivou stada, zdravlje sistema organa za varenje svake svinje, sistemski imunitet, nutritivni status, nivoi stresa i uslovi okoline, svi zajedno mogu biti u medjusobnoj interakciji. Zašto je važno da razumemo ove interakcije ?

Katarina:                 Nijedna životinja, organ niti ćelija organizma ne deluje u izolaciji. Svi oni funkcionišu zajedno, nadajmo se, u harmoniji. Svi oni medjusobno utiču jedni na druge. Tako npr, svinja ima veoma kompleksan sistem proizvodnje, u kojem postoje brojni faktori koji utiču na zdravlje i produktivnost. Tako da, ukoliko ne uzmete ceo sistem u obzir, ne možete prepoznati bolest ili razumeti zašto svinja nije dobro. Možete pomisliti da je razlog nešto drugo, a ne bolest, ali zapravo se radi o bolesti kao posledici sistema proizvodnje.

Naš sistem proizvodnje nije prilagodjen stvarnim potrebama svinje i onome što mi želimo da dobijemo od nje. Pokušavamo da prilagodimo svinju našem sistemu proizvodnje umesto da prilagodjavamo naše sisteme svinjama. Ovakav pristup stvara veliki problem, a jedno od rešenja je bilo lečenje antibioticima.                            

Tom:                          Koje izazove antibiotici rešavaju kod sistema organa za varenje svinja i stoke uopšte ? 

Katarina:                 Antibiotici mogu sprečiti umnožavanje bakterije ili je mogu uništiti. Ovi antibiotici ne mogu dobro da razlikuju korisne od potencijalno štetnih bakterija. Neki antibiotici deluju na određena dejstva bakterija, dok neki drugi deluju na više različitih tipova bakterija. Ostali deluju na tek poneke bakterije.

Mnogi od ovih antibiotika korišćeni su u proizvodnji svinja duži vremenski period. Jedan od ovakvih primera je tetraciklin – antibiotik širokog spektra. Ovakvi antibiotici mogu promeniti sredinu u organima za varenje i smanjiti raznovrsnost bakterija u stomaku. Na taj način, mnoge korisne bakterije koje pomažu pri raznim procesima su uništene. Takodje su uništene i neke štetne bakterije, ali kada je dobra flora u stomaku uništena, patogeni organizmi, štetne bakterije imaju bolje uslove za razmnožavanje i napadaju epitel creva, možda čak i organizam i uzrokuju bolest. Suštinski je važno stvoriti dobru mikrobiotsku floru kod svinje, a ovi antibiotici je mogu narušiti.

Tom:                          Na globalnom nivou, farmeri sada dokazuju da je moguće smanjiti upotrebu anitmikroba bez ugrožavanja zdravlja. Osnovni fokus stavlja se na zdravlje organa za varenje. Zašto je zdravlje stomaka i sistema organa za varenje kod svinja toliko važno? 

Katarina:                 Ono je ključno za zdravlje životinje. Stomak je odgovoran za varenje i apsorpciju hranjivih materija koje su neophodne da bi ceo organizam ispravno funkcionisao. Kroz unetu hranu, svinja dobija energiju – makro i mikronutritijente – koji snabdevaju i podržavaju funkciju svake ćelije u njenom telu. Dakle, ako stomak ne radi kako treba, sveukupno zdravlje svinje će trpeti.

Upravo u stomaku imuni sistem se susreće sa raznim potencijalnim patogenima u vidu štetnih bakterija. Njih treba zaustaviti pre nego što počnu uništavanje crevnog epitela ili napadnu organizam. U stomaku se nalazi najveći broj imunih ćelija celog organizma. Ovaj imunitet ima visoke zahteve u pogledu energije i hranjivih sastojaka, mora biti u svojoj optimalnoj formi da bi mogao da zaštiti svinju. Ukoliko nemate zdrav sistem organa za varenje, onda imuno sistem nema dovoljno energije da odradi dobar posao.

Katarina:                 Zdrav stomak, štaviše, poseduje mikrofloru bakterija koje učestvuju u varenju raznih hranjivih materija. Ova zdrava mikroflora takodje sprečava rast patogena i njihovo širenje u ćelijama creva. Ovakva mikroflora pokazuje visok nivo raznovrsnosti, gde sve vrste bakterija utiču jedna na drugu. Stoga je i zdrava mikroflora  kritična za zdravlje organa za varenje.  

Tom:                          Šta mislite, koje će biti najbolje mere u smanjivanju upotrebe antibiotika ? 

Katarina:                 Meni se dopada holistički pristup. Najbolja mera za smanjenje upotrebe antibiotika je optimizacija sistema proizvodnje i ishrana koja bolje podmiruje osnovne potrebe svinje.

Prvi korak je kreiranje svesti o posledicama koje pravi naš sistem lečenja antibioticima i motivisanje ljudi da to promene. Važno je da proizvodjači razumeju da se smanjenje upotrebe antibiotika može postići bez ugrožavanja zdravlja životinje ili njene produktivnosti. No, to zahteva procenu celokupnog sistema proizvodnje i ishrane , u cilju identifikacije slabih karika svakog pojedinačnog sistema, zato što svaki je svaki pojedinačan sistem drugačiji.

Najlakši način je da se promeni ishrana svinje i gde treba voditi računa da je ishrana odgovarajuća za svaku pojedinu fazu života i da svinja nije izložena visokim nivoima bakterija ili mikotoksinima u hrani i vodi. Nakon toga, počinjemo da posmatramo promene u menadžmentu i smeštajnim jedinicama kako bismo zadovoljili fiziološke potrebe životinja i zaštitili ih od bolesti unutar i izvan jedinice. To se takođe naziva "biosigurnost", a ona  je veoma važna. Stoga moramo razmotriti na koji način možemo pojačati imunitet tako da svinja može izdržati sve izazove. 

Tom:                          Na farmama sa kojima saradjujete, koji procenat smanjenja je realno ostvariv ?

Katarina:        Rekla bih da većina farmera širom sveta još uvek koristi mnogo antibiotika u svrhu prevencije bolesti, ili kao stimulaciju rasta. A ja verujem da u tu svrhu možemo u potpunosti prestati sa njihovim korišćenjem. Ponavljam, mora da postoji motivacija proizvođača da tu naviku promeni. Ali uopšteno gledano, ako posetimo farmu, realan rezultat koji primetimo kao ostvariv bez previše muke je oko 50% smanjenja u upotrebi antimikroba već u toku prve godine.

Tom:                          Koje komponente bi trebale biti uključene u svaki program smanjenja antibiotika ? 

Katarina:                 Jedan filozof je 1850. rekao da ako nešto ne zabeležiš, onda to ne možeš ni popraviti. Dakle, morate imati sistem praćenja antibiotika i morate ga procenjivati. Nije dovoljno samo zabeležiti nekoliko napomena u neki notes. Morate vršiti procenu. Zatim postaviti ciljeve. Morate sebi postaviti pitanje: „Na koji način mogu dostići ovo smanjenje uz ove ciljeve ?” Morate odrediti odgovarajuću ishranu za svaku fazu proizvodnje. Sve svinje, zavisno od toga gde su i koliko su stare, imaju različite potrebe. Morate im tu ishranui obezbediti. Takodje morate imati veoma dobru, kvalitetnu stočnu hranu – sa niskim nivoima mikroba i mikotoksina. Zatim morate ispitati nivo organizacije upravljanja. Na koji način se svinje kreću kroz proces ? Da li ih zalučujete prerano ? Da li ih izlažete prevelikom stresu u različitim fazama, mešajući im različita legla , i tome slično ? Zato je menadžment na farmi takodje važan.

Potrebno je proceniti i sistem smeštaja. Često se dešava da nam svinje borave u starim sistemima koji nisu optimizirani za njihovu proizvodnju, te bi trebalo razmotriti rekonstrukciju koja će funkcionisati na dugoročnoj osnovi. 

Veoma važan deo je i „biosigurnost”. Biosigurnost je ono što nazivamo „zaštitom od bolesti”. Morate zaštiti vaše životinje od bolesti koja se razvila unutar materice. To se naziva „unutrašnja biosigurnost”. Takodje je potrebno zaštititi svinje i od onih bolesti koje nisu trenutno prisutne na farmi, ali bi ih mogle doneti životinje, vozila i ljudi. To se naziva „spoljašnja biosigurnost”, očigledno veoma važna.

Pored toga , potrebno je posedovati sposobnost ispravnog dijagnositifikovanja, i lečiti kliničke slike na najbolji mogući način. Ljudi ne razumeju uvek šta je ono što se ispoljava i na koji način ga treba tretirati.

Naravno, postoje alternative antibioticima koje su dragocena alatka u održavanju zdravlja i produktivnosti. Mi imamo proizvode koji podstiču mikrofloru u stomaku i do omtimalnog nivoa jačaju epitel creva , a to su  Bio-Mos® i Actigen®.

Imamo alternative koje  podižu imunitet. Vakcine, na primer, su ključne u preventivi raznih bolesti kod svinja. Organski minerali su značajni u poboljšavanju imunog sistema i podsticanja njegovog optimalnog funkcionisanja. Dakle, sve ove komponente su odgovarajuće i veoma važne za uključivanje u program.              

Tom:            Skrenuli ste nam pažnju da bi cilj smanjenja antibiotika trebalo da bude preformulisan u cilj za uspostavljanje zdravog sistema proizvodnje. Na koji način proizvodjači mogu ovo sagledati kao dobru priliku, umesto kao pretnju 

Katarina:                 Pa, upravo iz razloga koji ste spomenuli: zdravlje nije pretnja. To je ono čemu svi težimo, bilo da smo u pitanju mi sami, naš posao, zdrav ekosistem i zdrava planeta. A proizvođači sve više uviđaju da ih svaka bolest košta. Dalje, nema zadovoljstva u radu sa bolesnim životinjama. Iskreno, još nisam srela proizvođače svinja koji su mi rekli da isključivo žele da koriste antibiotike. Više se radi o verovanju da su antibiotici neophodni u očuvanju zdravlja. Kada im pokažemo da možemo ukloniti antibiotike bez gubitaka u proizvodnji i bez povećanja bolesti, tada oni počinju da uviđaju mogućnost prelaska na bolje održivu proizvodnju. 

Tom:                         Možete li još malo komentarisati praktične mere koje se mogu implementirati u cilju razvoja zdravog sistema proizvodnje ? 

Katarina:                 Preporučila bih bilo kom proizvođaču svinja koji želi da razvije zdrav proizvodni sistem da konsultuje tim stručnjaka: konsultante, nutricioniste i veterinare koji mogu da procene ceo sistem. To je ono što nazivamo: „celokupna revizija stada“. Ova revizija obično traje barem 1 dan. Njen početni deo, ukazaće nam na različite probleme koje treba rešavati, svejedno da li je u pitanju smeštaj životinja, menadžment, ishrana ili tretiranje bolesti. Počnete tako što napravite konkretan plan koji sadrži sve glavne probleme koje treba rešiti , i ciljeve koje treba postići.

Svi koji su uključeni u proizvodnju, a takodje i nutricionisti i veterinari, moraju biti uključeni u plan redukcije antimikroba. Nakon što osmislite ovaj plan i počnete sa njegovom implementacijom, jako je važno da dobro pratite kako se on sprovodi. Stoga, trebalo bi da imate redovne revizije u cilju nadgledanja napretka, dodelite odgovornosti za ostvareno i postavite nove ciljeve ukoliko je neophodno. Zapravo, Alltech je razvio jednu takvu holističku reviziju antimikrobne redukcije.

Tom:                          Kakva je budućnost upotrebe antibiotika u industriji svinjarstva ?

Katarina:                 Nadam se da će se industrija svinjarstva kretati u smeru smanjenja antibiotika, i to dovoljnom brzinom da ih potrošači ne teraju na potpunu zabranu upotrebe svih antibiotika. Upotreba antibiotika u budućnosti, kako ja to vidim, biće moguća na pojedinačnim životinjama koje su bolesne, ili služiti u svrhu metafilaktičke upotrebe samo u posebnim slučajevima. Ali mislim da će sva njihova regularna ili preventivna upotreba, kao npr. za stimulisanje rasta biti zaustavljena.

Tom:                          U poslednjih par godina, primetili smo značajna povećanja prisutnosti mikotoksina u senažama i silažama. Zašto je važno uzeti mikotoksine u obzir pri razmatranju redukcije antibiotika ?

Katarina:                 Mikotoksini nastaju u različitim nepovoljnim uslovima. Kako ste i sami spomenuli, sve više su prisutni u svim izvorima hrane. To su veoma otrovne sustance, koje mogu da ugroze i imunitet i zdravlje. Postoje razne vrste mikotoksina koji su u različitoj meri pristuni u većini stočne hrane. U reviziji raznih proizvodjača svinja videli smo da je osnovni razlog za loše zdravlje i slabe proizvodne rezultate svinja visok nivo izloženosti mikotoksinima.

Tom:                          Koje efekte mikotoksini imaju na svinje ? 

Katarina:                 Upravo je to jedan od problema – ljudi ne shvataju da imaju problem sa mikotoksinima u proizvodnji, jer su njihovi pokazatelji veoma suptilni i prikriveno se ispoljavaju. Postoje razni simptomi koje proizvodjač ne prepoznaje. Neki od njih su, na primer, slaba efiasknost ishrane, rast ispod norme, nervozna creva, problemi sa raznim bolestima i loša reprodukcija. Mikotoksini su jaki supresori imunog sistema, a to je jedan od razloga sve veće prisutnosti bolesti i ono što ih čini podložnim tim bolestima.

Svi ovi mikotoksini – a ima ih puno – imaju različit model delovanja. Ali retko se dešava da je samo jedan mikotoksin prisutan u hrani. Uglavnom ih ima više. Kada deluju udruženo, ponekad imaju kumulativno dejstvo, dok se u drugim slučajevima njihov štetni uticaj multiplicira više puta. Stomak i imuno sistem su prvi koji se susreću sa mikotoksinima unešenim u organizam. Pričali smo o važnosti zdravlja sistema organa za varenje , a takodje programima i reviziji antimikrobne redukcije. Neophodno je rešiti ovaj rizik kao aspekt programa smanjenja antibiotika. U našim revizijama antimikrobne redukcije primetili smo da kada za rešenje problema sa mikotoksinima koristimo neki od veziva širokog spektra kao što je Mycosorb®, onda vidimo i poboljšanu produktivnost.

Tom:                         Koji zahtevi potrošača dovode do značajnih promena u industriji ? 

Katarina:                 Potrošači imaju visoke zahteve od industrije. Današnji potrošači očekuju da hrana potiče od životinja iz održivih sistema, vodeći računa od dobrobiti životinje. Važno im je i da poreklo hrana vodi od životinja koje nisu bile tretirane antibioticima. Uverili smo se da su potrošači spremni da plate veću cenu za meso proizvedeno bez upotrebe antibiotika.

Blagostanje i dobrobit životinje je još jedna oblast koja je potrošačima bitna. Mere poput sečenja repova i kastracije sve više se dovode u pitanje. S obzirom da su ove mere često praćene injekcijama antibiotika, jasno je da će sistemi u kojima sečenje repova i kastriranje nisu neophodni manje koristiti antibiotike. Kupiranje repova je upražnjavano kako bi smanjilo incidente ugriza za rep kod svinja koje žive u grupama. Ako se uslovi stanovanja poboljšaju, moguće je izbeći ovakve povrede, ne tretirajući repove. Ovo je slučaj u Švedskoj, gde je sečenje repova zabranjeno.

Poboljšan sistem smeštaja za životinje umanjiće potrebu za upotrebom antimikroba kod svinja u razvoju. Posebno područje je grupisanje suprasnih krmača, tako da ne ostaju u malim prostorima u svim fazama života. Sa gledišta potrošača, ovo je veoma poželjno. Takav pristup takodje optimizira zdravlje i snagu ovih krmača, pa stoga mogu da odgajaju zdraviju prasad. Blagostanje i dobrobit koju mušterije traže doprineće dobrom zdravlju životinja kojima nisu potrebni antibiotici.

Tom:                          Dr. Ket Berge iz „Berge Veterinary Consulting BVBA” u Belgiji. Mnogo Vam hvala što ste bili naš gost.