Analize letnje žetve u Evropi 2017. (Analitička laboratorija 2017 Alltech 37+® )

Analize letnje žetve u Evropi 2017. (Analitička laboratorija 2017 Alltech 37+® )
od strane Dr. Helen Warren iz Alltech Evropskog biološkog centra

Kontaminacija mikotoksinima danas je prepoznata kao globalni problem u poljoprivrednoj proizvodnji, a naročito u sektoru stočarstva. Napredak u tehnologiji analize, kao i povećan nadzor, omogućili su značajna istraživanja i razvoj na ovom polju, i time veoma povećali naše razumevanje svega što utiče na kontaminaciju i moguće posledice po životinje i ljude. Kako potrošači postaju sve više zabrinuti za ispravnost i kvalitet stočne hrane,tako i pitanje kontaminacije postaje sve više važno.

Mikotoksini su male molekularne težine, sekundarni metaboliti nastali iz plesni, buđi koja je bila izložena uticajima iz sredine, poput ekstremne temperature, suša, poplava, i tehnika korišćenih pri berbi. Već u malim koncetracijama oni su toksični za životinje i ponašaju se kao neosteljivi na fizičko-hemijske tretmane. Jedna plesan je u stanju da proizvede nekoliko mikotoksina, a jedan mikotoksin može da nastane kao produkt delovanja više različitih plesni. Postoje 3 glavne grupe plesni od važnosti: Fusarium, Aspergillus i Penicillium . Fusarium plesni vode poreklo iz polja, odnosno oni se razmnožavaju na usevima dok su još uvek na polju. Skladišne plesni, kao što su Aspergillus i Penicillium razvijaju se, kao što im ime kaže, za vreme skladištenja useva i žitarica. Ovo se javlja i tokom skladištenja u silosima. Dok Aspergillus ne predstavlja veliki problem u severnim delovima Evrope, nivoi sa njim udruženog mikotoksina, Aflatoksin-a, su regulisani zakonima Evropske Unije. U pogledu negativnih efekata na farmi, Fusarium i Penicillium  su uveliko najproblematičniji u Evropi, medjutim, poslednjih godina, promena klime i globalno tržište povećali su rizik i prisustvo  Aflatoksina.

Mikotoksini ugrožavaju zdravlje i proizvodne rezultate životinja, a posledica više mikotoksina je oštećenje imuno sistema. Znaci problema sa mikotoksinima uključuju smanjene proizvodne rezultate, slab rast, otečene zglobove, “tup” izgled i bezvoljnost, a takodje i odstupanja od normalnog u reproduktivnom smislu. Stoga je praćenje pojave mikotoksina u žitaricama korišćenim u prehrani stoke postao ključni sastojak  kreiranja uspešnog  programa ishrane. Smanjujući rizik putem rane dijagnostike na farmi, može se poboljšati ukupan kvalitet proizvoda i proizvodnih rezultata stoke.

Alltech ima preko 20 godina iskustva u kontroli mikotoksina, uključujući i učestvovanje u  inovativnom razvoju preciznih metoda koje  prepoznaju i određuju količine individualnih mikotoksina u višestruko kontaminiranim uzorcima široke lepeze sastojaka stočne hrane, korišćene u raznim delovima sveta. Koristeći UPLC-MS/MS tehnologiju, Alltech 37+® Test je u mogućnosti da otkrije prisustvo i odredi količinu preko 40 različitih mikotoksina u jednom uzorku, u jednoj analizi. Od svog osnivanja, Analitička Laboratorija Alltech 37+® je izvršila preko 20,000 testova sa rezultatom od 96.4% uzoraka koji sadrže makar jedan mikotoksin. Ova najsavremenija institucija vrši godišnje globalne analize sastojaka stočne hrane, da bi procenila ukupni rizik od kontaminacije u svakom regionu. Ovaj članak  koristiće rezultate analize Evropske žetve 2017. godine.

Mikotoksini detektovani u stočnoj hrani u evropi 2017. godine

Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju jedan od najvećijh rizika za pojavu mikotoksina u usevima, a ove godine mnogi delovi Evrope iskusili su toplotne talase, nedostatak kiše i sušu. U periodu neposredno pre žetve, Velika Britanija, Irska, delovi Skandinavije (uključujući Dansku) i Baltičke zemlje pretrpele su neuobičajeno visoke količine padavina. Za vreme žetve (od avgusta do septembra), južna i istočna Evropa  još uvek je imala probleme sa sušom i toplotnim talasima, tim redosledom. Nasuprot tome, u Irskoj, Škotskoj i severnoj Engleskoj, kao i nekim zemljama Skandinavije i Baltika, kiša je nastavila da pada. Naredna analiza obuhvatila je uzorke prikupljene tokom perioda od avgusta do novembra 2017.

Žitarice

136 analiziranih uzoraka žitarica  uključivala su pšenicu, ječam i kukuruz. Prosečan broj mikotoksina po uzorku iznosio je 2,7 , uz prisustvo Tricothecenes tipa B i Fumonisins u 50% svih uzoraka. Od sve tri vrste žitarica, najzagadjeniji je bio kukuruz, , čiji su uzorci saržali u proseku 3.5 mikotoksina. Dok je ječam, koji je saržao manji broj mikotoksina po uzorku,  pokazao zastupljenost šireg opsega mikotoksina, sa prisutnim svim glavnim grupama (Dijagram 1). Rezultat toga je da ječam predstavlja visok rizik za životinjske vrste, delom usled nivoa Tricothecenes tipa A.

Pšenica je primarno sadržala Tricothecenes tipa 2 i Fumonisins, što predstavlja problem za svinje, kao i za mlađe kategorije svih vrsta stoke, obzirom na koncentracije prethodno nabrojanog. Preživari su manje osetljivi na Tricothecenes tipa B, te stoga pšenica nosi sa sobom nizak do umeren rizik za odrasle životinje.

Kašnjenja usled vremenskih prilika smanjila su broj raspoloživih uzoraka žetve, ali od ukupno 17 uzoraka kukuruza, preko ¾ (88%) sadržalo je  Fumonisins, što je predstavljalo visok rizik za sve vrste svinja, uzimajući u obzir njihovu osetljivost na ovu grupu mikotoksina.Ovde su takođe mladje kategorije pod rizikom. U smislu ukupnog rizika, približno 75%, 64% i ~81%  uzoraka svih žitarica  klasifikovani su kao nisko do umereno rizični za živinu, svinje i krave, nabrojanim redom.

Silaže

Nekoliko uzoraka silaže (n=14) su analizirani u poređenju sa žitaricama, ali je broj mikotoksina po uzorku u proseku bio 4,86 sa preko 70% uzoraka koji sardže više od 4 mikotoksina. Silaže kukuruza pokazale su viši nivo kontaminacije u poredjenju sa silažama trave, u proseku od 5,29 nasuprot 3,17 mikotoksina po uzorku, u navedenom redosledu. Očekivanja u pogledu nivoa mikotoksina i u silažama trave i u silažama kukuruza su bila slična, sa tipičnom zastupljenošću

Tricothecenes-a tipa B, fuzarične kiseline, i fumonisina (dijagram 2). Medjutim, mikotoksini Tricothecenes tipa A i Penicillium preovladali su ove godine, što bi moglo ukazivati na veće nestabilnosti ovog tipa skladištenja stočne hrane i na povećan rizik od negativnih efekata na stoku. Stoga bi 70% silaža predstavljalo  povećan rizik za preživare. 

Novi mikotoksini, i oni u nastajanju, neprekidno bivaju otkrivani , a jedan od njih se naročito ističe u uzorcima silaža ove godine. Citrinin, iz grupe ohratoksina, je detektovan u 29% uzoraka silaža trave. Tome je važno pridati pažnju, kako  ovaj mikotoksin može dovesti do komplikacija sa bubrezima i rumenom kod preživara.

Rezime

Mikotoksini predstavljaju problem za životinje i proizvodnju stočne hrane. Precizan nadzor i procena rizika od zagađivanja mikotoksinima služi svodjenju na minimum negativnih efekata na proizvode i proizvodnju. Ove godine ječam predstavlja najveću pretnju žitaricama, a silaže pokazuju manju stabilnost, što dovodi do povećanog pojavljivanja  Tricothecenes tipa A. S obzirom na ugrožavanje mikotoksinima u usevima 2017. aktivan pristup bavljenja mikotoksinima je neophodan u cilju pomaganja proizvodjačima da smanje rizik.