Mala doza mikoroelemenata može mnogo značiti u ishrani živine
Dr Peter R. Ferket, Prestage odeljenje za živinarstvo, Državni univerzitet Severne Karoline
Mikroelementi, koji potiču iz prirode, zapravo predstavljaju sasvim mali deo obroka životinja, ali su kritična komponenta u metabolizmu i ishrani životinja. Neravnoteža i nedostaci mikroelemenata u ishrani se često ispravljaju raznim stepenom njihovog dodavanja iz neorganskih ili organskih izvora, u zavisnosti od minimalnih potreba životinje i biološke dostupnosti izvora mikroelemenata.
Potreba za mikroelementima i njihova biološka dostupnost zavise od unutrašnjih faktora (n.pr., vrsta, genetika, uzrast, pol, kriterijum adekvatnosti, funkcija metabolizma, nutritivni status, crevna flora i fiziološki stres) i spoljašnjih faktora (n.pr., rastvorljivost mikroelementa, vezivanje za druge faktore u hrani, oksidativni status, kompetitivni antagonizmi i pozitivni ili negativni efekti helacije).
Mikroelementi i ishrana živine imaju dugu istoriju
Otkrića i istraživanja vezana za mikroelemente i ishranu imaju bogatu istoriju u ishrani živine. U periodu od 1960. do 1980. godine su rađene mnoge rane studije metabolizma hranljivih materija na pilićima a potrebe su ustanovljene za svaku vrstu živine. Na osnovu istraživanja rađenih pre 40-50 godina, ustanovljene su minimalne potrebe u ishrani za cink, mangan, bakar, gvožđe, selen i jod, a takve potrebe za živinu su poslednji put objavljene u publikaciji „Zahtevi za ishranu živine“ (Nutrient Requirements of Poultry, National Research Council, 1994).
Genetski potencijal za rast kod komercijalne živine se dramatično promenio tokom poslednjih pet decenija, kao i priroda i kvalitet obroka koji se daju toj živini. To je razlog što dodavanje ovih mikroelemenata (obično iz neorganskih izvora) u komercijalnim hranivima često tri ili četiri puta prevazilazi preporuke Nacionalnog saveta za istraživanje (National Research Council – NRC, 1994) da bi se kompenzovala varijabilna biološka dostupnost, što ima za posledicu zabrinutost javnosti vezanu za preterane emisije u životnu sredinu.
Današnji programi za mikroelemente
Skorašnja istraživanja o organskim mikroelementima dovela su u pitanje ovu paradigmu o uključivanju visokih nivoa neorganskih mikroelemenata u ishranu. Zbog svoje povećane biološke dostupnosti, organski mikroelementi su pokazali mogućnosti da poboljšaju fiziološke/metaboličke funkcije i da se smanji emisije u životnu sredinu, što opravdava uspostavljanje novih preporuka o minimalnim zahtevima u ishrani.
Pokazalo se da uključivanje organskih mikroelemenata u ishranu čak i pri niskim nivoima od samo 12,5 procenata tipičnih komercijalnih nivoa za rezultat ima jednake ili bolje performanse rasta i količine pepela tibije. Uz dodavanje fitaze, što se tipično koristi kod većine komercijalne živine, performanse rasta mogu da se održe uz organske mikroelemente na nivoima nižim od preporuke NRC. Buduće preporuke za mikroelemente u ishrani će zavisiti od strateških primena u ishrani živine koje utiču na održivost životne sredine, zdravlje i dobrobit, kvalitet mesa i jaja i epigenetsko programiranje.
1NRC = Nutritivne potrebe živine (Nutrient Requirements of Poultry, 9th Revised Edition, 1994. Subcommittee on Poultry Nutrition, Committee on Animal Nutrition Board on Agriculture, National Research Council, National Academy Press, Washington, DC).
2FSM = Ferket, P.R., and S.L. Leeson, 2015. Feedstuffs Magazine 2014 Reference Issue and Buyers Guide, pp 42-51, Feedstuffs, St. Charles, IL.
1Ishrani pozitivnih kontrola je dodavan premiks sa mikroelementima da bi sadržao 80 ppm Zn u obliku ZnSO4, 100 ppm u obliku MnSO4·2H2O, 60 ppm Fe u obliku FeSO4·7H2O i 12 ppm Cu u obliku CuSO4·5H2O.
2OTM = Organski mikroelementi dati kao proteinirani kompleks (BioplexR Zn, Mn, Fe, i Cu, Alltech Inc., Nicholasville, KY)
a,bVrednosti parametara unutar reda sa različitim superskriptima se razlikuju (P<0,05).
Slika 1. Prikaz razgraničene analize kod brojlera kao funkcija dodavanja cinka u obliku BIOPLEXR Zn sa ili bez fitaze (iz Ao et al., 2007).
