Dobro zdravlje creva i imunitet su ključ za postizanje proizvodnje živine bez antibiotika

Na globalnom nivou hitno je potrebno da se smanji korišćenje antibiotika, a sve više proizvođača živine pokazuje da je moguće smanjiti ili eliminisati korišćenje antibiotika bez žrtvovanja performansi i zdravlja. Ključni naglasak je na imunitetu ptice i zdravlju creva. Antibiotici su prethodno korišćeni i još uvek se obimno koriste da bi se sveo na minimum uticaj enteralnih bolesti, a bitan izazov je da se nađu alternative za antibiotike koji održavaju zdravlje creva. Cilj smanjenja korišćenja antibiotika treba prema tome preformulisati u cilj da se stvore zdravi sistemi proizvodnje koji podržavaju ptice u svim fazama proizvodnje. Alltechov Program smanjenja antibiotika pomaže proizvođačima u njihovim ciljevima da svedu na minimum i eliminišu svako nerazborito korišćenje antibiotika uz optimizaciju produktivnosti i održivosti.

Zdrav sistem proizvodnje ne zahteva lečenje antibioticima

Profilaktičko korišćenje antibiotika u hrani u proizvodnji živine se ne koristi da bi se lečile bolesne ptice; koriste se da se leče bolesni i suboptimalni sistemi proizvodnje. Često se profilaktički antibiotici koriste zbog pogrešnog shvatanja da oni deluju kao osiguranje od bolesti i smanjene produktivnosti. Prema tome, prvi korak svakog programa smanjenja antibiotika treba da bude ocena i optimizacija zdravlja sistema proizvodnje, čime se umanjuje sistematsko profilaktičko i metafilaktičko korišćenje antibiotika. Rezultat neće biti proizvodnja bolesnih, nelečenih, neproduktivnih ptica, već proizvodnja zdravih ptica kod kojih je korišćenje antibiotika suvišno. Ovaj globalni pomak u proizvodnji je uveliko u toku i proizvođači živine se moraju angažovati u tom pokretu da obezbede da naši antibiotici ostanu održivi za korišćenje u budućnosti.

Zdrav digestivni sisitem i snažan imuni sistem su ključne karakteristike sistema proizvodnje bez antibiotika. Tu Alltechov Program smanjenja korišćenja antibiotika može pomoći proizvođačima, kroz optimizaciju zdravlja u proizvodnji živine i efikasnost za održivu proizvodnju hrane. U Alltechovom programu, bezbedna i dokazana rešenja Actigen®, Bio-Mos®, All-Lac™, Acid-Pak®, Sel-Plex®, Natustat® i Mycosorb®, kombinovana sa upravljanjem i intervencijama kroz ishranu, stvaraju zdrav, isplativ, održiv sistem proizvodnje.

Zdravlje digestivnog trakta i imunitet

Zdrav digestivni trakt je ključ za zdravu pticu. Zdrav digestivni trakt je definisano kao „odsustvo/prevencija/izbegavanje bolesti da bi životinja bila u stanju da izvrši svoje fiziološki funkcije i da bi podnela egzogene i endogene izazivače stresa.”¹ Zdrav digestivni trakt uključuje veći broj fizioloških i funkcionalnih komponenti, uključujući varenje i apsorpciju hranljivih materija, metabolizam domaćina, proizvodnju energije, balansirane mikrobiote creva, sloj mukusa, funkciju barijere i imunitet sluzokože. Zdrav digestivni trakt nije samo crevo bez bolesti zdravo crevo je delotvoran organ za varenje koje je u stanju da pokrene delotvornu odbranu protiv bolesti i da se izbori sa promena.

Crevo je najveći organ ptice i najveća izložena površina u njenom telu. Ono je selektivna barijera sa fizički, hemijski, imunološki i mikrobiološki, gde se apsorbuju svarena hrana i voda, ali se agensi koji izazivaju bolesti drže pod kontrolom. Crevo je takođe organ koji ima najviše imunih ćelija u telu (približno 70 procenata), a mnoge od njih se nalaze u limfoidnom tkivu povezanom sa crevom (GALT). Ove imune ćelije su prva linija aktivne odbrana od patogena, a većina imunih ćelija se nalazi u debelom crevu.

Imunitet je definisan kao „stanje sposobnosti da se odupre određenoj bolesti, naročito sprečavanjem razvoja patogenog mikroorganizma ili suprotstavljanjem dejstvima njegovih proizvoda.“² Imunitet je unutrašnja odbrana tela protiv neprijatelja. Imuni sistem se može uporediti sa tvrđavom. Digestivni trakt predstavlja zidove tvrđave, gde ćelije creva i mukozna barijera čine zid, lokalno imuno tkivo (GALT) su tornjevi sa borcima, imune ćelije su pešadija i postoji veći broj prolaza kuda „odobrena“ hrana može da uđe da pruži podršku tvrđavi (apsorpcija hranljivih materija). Neprijatelji su virusi (bakterije i protozoe) i oni mogu ponekad koristiti toksična oružja, poput bakterijskih toksina ili toksina plesni da razlože tvrđavu. Crevni mikrobioti su populacija sela koja može da zaustavi neprijatelje izvan tvrđave i tako ih spreči da napadnu zidove. Pluća su nebo iznad tvrđave, gde je aktivna protivvazdušna odbrana. Unutar zidova postoji dodatni sloj odbrane, u slučaju da neprijatelj prodre kroz zidove. Jasno je da je ovaj mehanizam odbrane složen, da je potrebno vreme da se on izgradi i da ga mogu oštetiti mnogi faktori. Pokazano je da organski minerali u hranivima, poput selena iz kvasca, optimizuju imuni sistem ptice i pospešuju bolje preuzimanje i biološku dostupnost za pticu u poređenju sa neorganskim mineralima, čime jačaju tvrđavu.

Formiranje zdravog cdigestivni trakt

Uspostavljanje i održavanje dobre crevne funkcije i imuniteta su od ključnog značaja da bi se proizvela snažna, zdrava ptica. Odmah nakon što se ptica izleže, od creva se zahteva da efikasno vari i apsorbuje hranljive materije za rast. Neonatalna ishrana je kritična komponenta u uspostavljanju normalne funkcije creva, od varenja i apsorpcije do izgradnje „tvrđave“ i „sistema odbrane.“ Postoji samo jedan sloj epitela (tj. ćelija koje oblažu crevo) koji je istovremeno odgovoran za lučenje tečnosti i apsorpciju vode, elektrolita i hranljivih materija, a istovremeno ovaj sloj ćelija mora da obezbedi selektivnu barijeru protiv složenog i potencijalno opasnog okruženja lumena creva. Crevni epitel je stalno izložen mnogim komensalnim i patogenim mikrobima i antigenima koji su značajni za razvoj imuniteta. Rani pristup hranivima nakon izleganja je veoma značajan da pomogne razvoju pileta. Kompetitivni proizvodi isključenja, prebiotici i derivati kvasca bogati manozom mogu potpomoći razvoj zdrave crevne flore, crevnog zida i imune odbrane.

Neprijatelji: Razarači zdravlja

Mnogi različiti mikroorganizmi koji izazivaju bolesti (n.pr. patogeni), uključujući bakterije, viruse i parazite, mogu izazvati primarne crevne bolesti, ali njihovo prisustvo u crevu nije dovoljno da izazove bolest. Bolest se javlja kada patogen (neprijatelj) sruši odbranu creva (zidove i odbrambene strukture tvrđave). Trilioni mikroorganizama (komensalna mikroflora) naseljava crevni trakt i formira složen ekosistem koji može da utiče na imuni sistem i unutar i izvan creva i na zdravlje ptice uopšte.³ kada je ova mikroflora poremećena (tj. postoji disbioza), postoji disbalans mikroba između korisne mikroflore i potencijalnih patogena. Virusni patogeni često otvaraju put za bakterijske patogene uništavanjem dela osetljive odbrane domaćina u crevu. Dobra spoljašnja i unutrašnja biološka bezbednost i program vakcinacije su bitni za svođenje na minimum uticaj virusnih „neprijatelja.“

Proizvođači živine su itekako svesni važnosti biološke bezbednosti i postoje efikasni sistemi koji se koriste u našoj modernoj proizvodnji. I pored dobrog upravljanja i gazdovanja, prisutni su određeni izazovi u našim intenzivnim sistemima proizvodnje. Jedan od izazova u sistemima proizvodnje bez antibiotika je nekrotički enteritis (NE). Pokazalo se da u crevu aktivni derivati kvasca koji sadrže visoke nivoe šećera manoze štite ptice od nekrotičkog enteritisa pri sličnim nivoima kao antibiotici koji su promoteri rasta ili profilaktici. Manozni šećeri se vezuju za patogene bakterije, sprečavajući njihovo vezivanje za crevni zid, povećavajući sloj crevnog mukusa i stimulišući imuni sistem. Pored toga, dokazano je da prirodna rešenja pokazuju efikasnost u iskorišćavanju hraniva i performanse jednake ili bolje od mnogih konvencionalnih profilaktičkih antibiotika.

Kokcidioza ostaje izazov čak i u našim najboljim sistemima proizvodnje i kod podnog uzgoja ptica i verovatno je da je ovom situacijom teško upravljati bez primene kokcidiostatika i/ili vakcina protiv kokcidioze. Mnoge zemlje ne brine u istoj meri primene nejonofornih kokcidiostatika u proizvodnji živine kao korišćenje antibiotika, jer se čini da postoji mali broj rizika pojave rezistencije za patogene koji su bitni za ljude. Međutim, povećavanje rezistencije raznih vrsta Eimeria na naše sadašnje kokcidiostatike je izazov za zdravlje i dobrobit u našoj proizvodnji ptica. Jačanje utvrđenja creva je potrebno, jer Eimeria spp. može da izazove više štete kod nerazvijenog ili prethodno povređenog creva. Alltechov program uključuje na bilju zasnovanu alternativu za kokcidiostatike za kontrolu Eimeria.

Mikotoksini su toksini koje stvaraju plesni, a koji izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme u proizvodnji živine i mogu rezultirati ozbiljnim ekonomskim gubicima širom sveta. U našim sadašnjim klimatskim uslovima i sistemima proizvodnje, nijedno komercijalno hranivo za živinu nije potpuno slobodno od mikotoksina, a većina hraniva sadrži veći broj toksina, koji ugrožavaju zdravlje i produktivnost naših ptica. Mikotoksini oštećuju imunitet tela na bolesti, smanjuju unos hraniva, apsorpciju hranljivih materija i rast, ometaju plodnost i stepen izleganja i oštećuju skelet i organe.

Crevni ćelije su prve ćelije koje bivaju izložene mikotoksinima, često u većim koncentracijama od drugih tkiva. Konkretan cilj mikotoksina su ćelije, poput crevnog epitela, kog kojih postoji visok promet proteina i aktiviranih ćelija.⁴ Na primer, deoksinivalenol (DON) je jedan od najčešćih toksičnih zagađivača žitarica, koji izaziva oštećenje crevnih ćelija čak i kad je prisutan u hranivu u niskim nivoima,⁵ što, prema metaanalizi, doprinosi devet puta višem mortalitetu u jatima brojlera.⁶ Poremećaj funkcije crevne barijere usled mikotoksina povećava permeabilitet creva, ometa apsorpciju hranljivih materija, remeti imunitet creva i time olakšava preživljavanje i opstanak patogena u crevu.⁷ To dovodi do zapaljenja u crevu, uz dodatno uništavanje crevne barijere. Alltechov program uključuje sredstvo za vezivanje mikotoksina širokog spektra i organski selen, za koje je dokazano da smanjuju izazove za zdravlje povezane sa mikotoksinima.⁸

Alltech je posvećen smanjenju korišćenja antibiotika

Alltechov Program smanjenja korišćenja antibiotika je stvoren da proizvođačima pomogne da dosledno ostvaruju zdrav sistem proizvodnje živine i da učini suvišnim profilaktičko i metafilaktičko korišćenje antibiotika. Tehnički savetnici pomažu proizvođačima da razviju plan akcije. Aditivi za hraniva i prirodna rešenja za ishranu su vredna oruđa za zdravlje živine, ali ti dodaci ne moraju biti dovoljni za zdrav sistem proizvodnje. Često postoje teži koraci koje treba preduzeti od jednostavnog uključivanja aditiva za hraniva, poput osavremenjavanja objekata, rutine upravljanja i raspoređivanja resursa i potreba. Alltechov Program smanjenja korišćenja antibiotika pruža savete i podržava proizvođače da dostignu svoje ciljeve. Ovaj program čiji je pokretač industrija je jedinstven po svojim uslugama jer ne samo da obezbeđuje kritična rešenja za proizvođače, već takođe predstavlja dodatak vladinim i akademskim programima.