Veći prinos po hektaru: Promena načina posmatranja proizvodnje mleka
Tokom poslednjih 50 godina, uočljiv je pad sadržaja hranljivih materija u našim usevima; današnji usevi sadrže manje proteina, kalcijuma, vitamina i minerala u poređenju sa vremenom naših baba i dedova. Isto važi i za kukuruz i druge vrste roba široke potrošnje koje se koriste kao stočna hrana za ishranu stoku (Scott et al., 2006.). Tokom tog perioda, ekonomski aspekti naših roba široke potrošnje su se takođe promenili, nove norme koje se odnose na više cene su postale prihvatljive.
Prema Međunarodnoj mreži za upoređivanje farmi (International Farm Comparison Network, 2012.), troškovi hraniva čine 55 procenat ukupnih troškova proizvodnje mleka, ali šta ako bi bilo moguće te troškove smanjiti unapređenjem kvaliteta i količine stočne hrane? Današnji farmeri i odgajivači moraju iskoristiti nova otkrića i tehnologije koji im omogućavaju da povećaju ne samo prinos nego i kvalitet biljaka.
Biljke zahtevaju optimum sunčeve svetlosti i vode, optimalnu temperaturu i plodno zemljište, što se retko nalazi istovremeno na istom mestu. Kada je neki od ovih faktora odsutan ili ograničen, da bi preživele, biljke zavise od partnera-mikroba. Mikrobi koji se nalaze u zemljištu povećavaju dostupnost hranljivih materija; poboljšavaju rast korena biljaka; neutrališu toksična jedinjenja; jačaju otpornost biljaka na bolesti, vrućinu, plavljenje i sušu; i odvraćaju patogene i grabljivice. Današnji usevi su stalno podvrgnuti testu ekstremnih uslova. Iskorišćavanje hranljivih materija dostupnih u zemljištu i razumevanje potreba biljaka nam omogućavaju da poboljšamo produktivnost biljaka.
Korišćenje nutrigenomike i drugih tehnologija je rezultiralo razvojem prirodnih rešenja koja unapređuju kvalitet i prinos biljaka. Sada naučnici mogu da mere uticaje određenih hranljivih materija na gene biljaka – ne genetski modifikovanih organizama – merenjem hranljivih materija i njihovog uticaja na ekspresiju gena.
Danas, naučnici mogu da mere kako niski sadržaj hranljivih materija može da utiče na ekspresiju gena, što dovodi do boljeg izražavanja ili ekspresije gena, dok se loši geni slabije izražavaju odnosno vrši se njihova supresija. Mi smo formulisali globalni asortiman za performanse radi pospešivanja snažnog razvoja biljaka i povećanja potencijala useva. Globalni asortiman uključuje biostimulanse, aktivatore biljaka i prirodna đubriva. Kroz razumevanje zemljišta i potreba biljke, to nam omogućava da poboljšamo ukupno zdravlje biljke i u krajnjoj liniji unapredimo prinos.
Dok smo u prošlosti isključivo razmišljali o ishrani biljaka preko đubriva, ova nova istraživanja značajno menjaju naš pogled. Moguće je da mikrobi iz zemljišta obezbede podjednaku količinu, ako ne i više hrane u porešenju sa mineralnim đubrivima. Poreklom iz tehnologija fermentacije, biostimulans unapređuje metaboličke procese biljke uz istovremeno povećanje proteina i svarljivosti. On takođe poboljšava rast korena i otpornost na stres. Povećanje sadržaja skroba i proteina u usevima i poboljšanje ukupnog kvaliteta stočne hrane će imati za rezultat veću količinu mleka po jedinici površine.
Zdrav agrobiom zemljišta sa visokim nivoima organske materije je osnova da usevi dostignu pun genetski potencijal. Aktivator biljaka je dizajniran da biljkama pomogne da se dobro učvrste i omogućava im da se bolje odupru abiotskom stresu. Prirodni enzimi razlažu zaostali biljni materijal, što rezultira zdravim zemljištem koje je dobro izbalansirano i sadrži obilnu populaciju mikroba. Ne radi se samo o prinosu; radi se i o hranljivoj vrednosti same biljke.
U četiri replicirana randomizovana ispitivanja sa lucerkom urađena u Viskonsinu zabeležen je porast od 6,1 procenta za prinos suve materije u poređenju sa kontrolom (Slika 1) kada su korišćeni biostimulansi i aktivatori biljaka. Takođe je zabeleženo povećanje od 4,6 procenata za sirovi protein u poređenju sa kontrolom (Slika 2).
Rezultati pokazuju povećanje od preko 17 procenata za relativni kvalitet stočne hrane i od 6,7 procenata u litri mleka po toni senaže (Slike 3 i 4). Iz nezavisnih nalaza je očigledno da poboljšan prinos i hranljiva vrednost doprinose većoj količini mleka po jedinici površine.
Ispitivanja rađena u Turskoj su takođe pokazala povećanje sadržaja sirovog proteina i svarljivosti biljaka. U ovom slučaju, nove tehnologije pomažu farmerima i odgajivačima da preformulišu obroke, jer mlečne krave ne jedu samo lucerku.
Uz korišćenje alatke za preformulisanje obroka, postignuto je 120 grama sirovog proteina, što je podiglo potencijal proizvodnje na preko 1,2 procenta po litri mleka. U Italiji, obroci mlečnih krava su preformulisani, zajedno sa rasponom performansi; došlo je do povećanja dostupnog sirovog proteina od 179 grama, što je imalo proizvodni potencijal od 1,8 litra dodatnog mleka.
Mada je povećan prinos i poboljšana hranljiva vrednost bonus, prirodna đubriva mogu ponuditi još više. Zdraviji usev sadrži manje mikotoksina. Fusarium, čest mikotoksin koji se nalazi na mnogim farmama, se može kontrolisati praksama u upravljanju, a zdravi usevi mogu da podnesu mikotoksine.
Tretirani usevi imaju bolju aerobnu stabilnost, pa se stoga sporije zagrevaju. Ispitivanjem sekundarne fermentacije i stabilnosti silaže, jasno se vidi da joj je potrebno dvostruko duže da istrune. Silaže sadrže više šećera i skroba, pa se stoga bolje siliraju.
Prinos je ključ. Ka tome svaki farmer teži još od nastanka poljoprivrede. Farmeri su nekada merili količinu proizvedenog mleka po toni stočne hrane, ali to danas mnogi farmeri posmatraju iz ugla količine mleka proizvedenog po jedinici zemljišta, jer je zemljište njihov ograničen resurs. Ovo je naročito relevantno za farmere u Istočnoj Evropi, od kojih mnogi ne gaje samo mlečne krave nego i stočnu hranu za ishranu tih grla.
Dok radimo na povećanju prinosa useva, možda smo zaboravili na kvalitet. Sasvim mali broj farmera i rančera razmatra pitanja poput sadržaja proteina i energije po hektaru, kao i mikotoksine i druge faktore kvaliteta koji bi se mogli kontrolisati na polju. Ako se kombinuju prinos, hranljiva vrednost i kvalitet, vi zapravo možete početi da merite kilograme mleka po jedinici površine. Ako se u mislima prati put „od semena do stočne hrane, do trpeze, do budućnosti“, tu se radi o holističkom, integrisanom pristupu održivoj proizvodnji mleka. Moguće je da ona postane i profitabilnija i efikasnija.
„Prinos je ključ. Ka tome svaki farmer teži još od nastanka poljoprivrede. Farmeri su nekada merili količinu proizvedenog mleka po toni stočne hrane, ali to danas mnogi farmeri posmatraju iz ugla količine mleka proizvedene po jedinici zemljišta, jer je zemljište njihov ograničen resurs.“
„Ako se kombinuju prinos, hranljiva vrednost i kvalitet, vi zapravo možete početi da merite litre mleka po hektaru.“
Prvobitno objavljeno u Progressive Dairyman u oktobru 2015. godine.
