7 saveta za prevenciju mikotoksina na polju

Plesni i mikotoksini mogu biti veoma štetni kako za useve, tako i za stoku. Plesni iz kojih nastaju mikotoksini mogu da napadnu biljku na njivi pre žetve, za vreme skladištenja nakon žetve, i u toku procesuiranja u stočne ili prehrambene proizvode. Prevencija uz pomoć dobre prakse menadžmenta je ključ svega, iz razloga što postoji ograničen broj rešenja koja mogu u potpunosti da reše ovaj problem nakon što se mikotoksini već pojave.

1. Prepoznavanje zaraženosti: Biljke su zaražene plesnima i mikotoksinima kada su spore određenih bolesti oslobodjene i kada ih vetar nanese na biljku i tlo. Spore mogu da prezime u zemljištu, te da budu izvor zaraze u narednim godinama.
2. Preventiva: Tri koraka mogu da pomognu u prevenciji infekcije mikotoksinima. Prvi korak je preduzimanje koraka pre nego što uopšte dodje do infekcije. Ukoliko to nije moguće, trebalo bi da reagujete za vreme gljivičnog napada na biljku i nastanka mikotoksina. Ako, na žalost, propustite ove prilike, rešavanje problema bi trebalo da započne kada poljoprivredni proizvod bude identifikovan kao teško zaražen. Većina vaših napora i koncentracije treba da bude usmerena  na prva dva koraka, jer jednom kada dodje do prisustva mikotoksina, veoma ih je teško eliminisati.

• Lista preporuka za pokušavanje ograničavanja prisustva mikotoksina kod kukuruza dao je Poljoprivredni univerzitet Severne Karoline (North Carolina State University College of Agriculture and Life Sciences). Predloženi koraci uključuju:
  • Rano sađenje
  • Smanjenje stresa izazvanog sušom
  • Smanjenje štete izazvane insektima
  • Ranu žetvu
  • Sprečavanje oštećenja zrna u toku žetve
  • Odgovarajuće sušenje i skladištenje kukuruza
  • Odbacivanje delova biljke i oštećenih zrna u ishrani

1. Odabir semena: Ako su mikotoksini ili bolesti bili prisutni prethodnih godina, odabir hibridnih sorti semena koja su otporna na njih može umanjiti rizik i/ili ozbiljnost infekcije. Neke bolesti takodje mogu da se prenose semenom, pa je stoga važno dobro odabrati hibride za naredne godine.
2. Rotacija useva i obrada zemljišta: Zbog ciklusa gljivica i spora koje preživljavaju zimske uslove u zemljištu i na ostacima useva, preporučuje se pojačana obrada zemljišta i rotacija useva kako bi se bolje kontrolisali ostaci useva i potencijalna zaraza mikotoksinima. Uklanjanje, spaljivanje ili zakopavanje ostataka useva pomaže u smanjenju nastanka Fusarium inoculum, koji bi mogao pogoditi naredne useve.
3. Datum sadjenja: Datum kada su seme ili sadnice zasađeni takodje može da utiče na zagađenje vaših useva. U idealnim uslovima, cvetanje useva i otpuštanje spora neće se pojaviti istovremeno, kako bi se smanjile šanse od pojave zaraze. Medjutim, promene vremenskih uslova mogu se odraziti na vaš plan i na odgovarajuće vreme sadjenja.
4. Ishrana biljaka: Dobro ishranjena biljka ima bolji odbrambeni sistem. Proaktivnim programom djubrenja, udruženim sa gore navedenim merama može se smanjiti porteba za upotrebom hemijskih pesticida u kasnijem periodu sezone.
5. Menadžment problema: Dobre prakse menadžmenta na polju neće ukloniti potrebu za planom menadžmenta mikotoksinima za vreme skladištenja ili u fabrici stočne hrane – one mogu da pomognu da nesavladiv problem postane rešiv, iako nijedan pristup nije 100% efikasan, a nova zaraza može se pojaviti u više različitih prilika i mesta, uključujući i vreme trasnporta i skladištenja. Posledično, rizik od mikotoksina bi trebalo da bude procenjen i da se njime bavimo u toku celog lanca proizvodnje stočne hrane.